Отвори главни мени

Нециклопедија β

Измене

Војислав Коштуница

20 бајтова додато, 13:43, 28. децембар 2008.
нема описа измене
== Музичка каријера ==
[[Слика:Vojaandthenazis.JPG|thumb|right|280п|Група "Тхе Коштуницас" у својој најпознатијој постави.]]
После дужег времена бављења музиком у андерграунд клубовима, Војислав Коштуница долази у жижу опште популарности на лето 2000. године и његова музика бива пуштана у свим виђенијим биртијама и на салашима. Дефинитивни успон његове каријере означио је пробој на прво место "Билбордове" топ-листе 24. септембра исте године са својом хит-песмом "ДОСта, бре", којом је престигао дотле непревазиђеног хитмејкера, касапина и гуруа хиперинфлације [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Кулминацију представља одржавање великог солистичког концерта 5. октобра на београдском Тргу Републике, али пошто је публике било исувше за Трг, видео-бимови били су постављени и испред зграда Скупштине и Телевизије. Он је у мејнстрим воде донео нови правац, тзв. "легалистички рок" који је у хипнотисаној публици стварао мешана осећања - жељу за моменталним пензионисањем али и изливе агресије. Чак толико да је и сам Милошевић решио "да се одмори и посвети време и поштено украдени новац унуку Марку" али тек након што је пепељаром гађао бркатог говнара Николу Шаиновића и мис Доњег подкрмачја [[Горицa Гајевић7 великих српских врачева|Горицу Гајевић]]. Осокољен успехом и брзонарастајућом базом обожавалаца године 2001. оснива групу "Тхе Коштуницас", темпераментне момке мачјег изгледа, погледа и хода. Постава ове групе обележена је честим променама чланова и њен једини константни члан био је Коштуница В, а као једини узор у стваралаштву помиње се Иги Поп. Група брзо избацује боемске хитове "Нећу, нећу реваншизам" и "Трештен необавештен". [[Слика:Kostunicavampir.jpg|left|thumb|Војислав Коштуница у "готик-метал" фази под утицајем Драгана Маршићанина.]] [[Слика:Vojaskup.jpg|thumb|right|300п|Коштуница др Војислав, победник избора за двојника Војислава Коштунице.]] Уследила су честа гостовања на ТВ "Тијанић" као и колаборација са чувеним ди-џејем У(ле)меком. У пролеће 2003. група снима свој први високобуџетни видео-скот за песму "Ој, Ђинђићу, сиви тићу" чији су делови снимљени на егзотичним локацијама попут улица Шилерове и адмирала Гепрата, као и у монденском насељу Сурчин. Ова, на прво слушање весела песма, подигла је доста прашине после смрти тадашњег српског премијера због свог двосмисленог садржаја. Од оптужби о евентуалној умешаности у атентат Коштуница се није бранио, већ је отишао код Тијанића да му масира курје очи и љуби га заврат, а његов кабинет је изјавио да је "Kоштуница био у Сурчину да би дирао <s>курчину</s> кукуруз". У одбрану популарног шансоњера и млохавог јајотресца устаје и сам Тијанић који се често оглашавао у медијима гласним гроктањем. До првих промена у саставу групе долази када члан постаје Драган Маршићанин, виртуозни кожнофрулаш. Он са собом доноси утицаје "готик-метала", како у звуку тако и у изгледу и имиџу, највише уз помоћ масних црних кеса испод очију. Но, овај курс се неће дуго задржати јер је из групе прво избачен Зоран Шами, бас-чмаринетиста, због нарастајућих проблема с алкохолизмом а убрзо групу напушта и Маршићанин прихвативши уноснију пословну понуду да буде страшило на војвођанској њиви. Но, виспрени Коштуница, премда доста ганут и јајоглав, позива у групу Драгана Јочића, који је свирао цео арсенал инструмената – од папагајки и клешта, преко француског кључа до крстастих шрафцигера и пајсера. У то време је и одржано такмичење за двојника хиперпопуларног Коштунице које је освојио мало познати Коштуница др Војислав, трговац срнећим дреком из села Коштунићи. Али убрзо долази до смањења интересовања, губитка тржишта у Црној Гори и на Косову, а и на сцену ступају млађи певачи интересантнији публици – пре свега Борис Тадић (бивши мањекењ, популаран и у Румунији где често наступа) и Томислав Николић (вођа оркестра за погребе и сахране, писац познате севдалинке "Златан тепих а у њему рупа"). Видевши да је Мишковић однео шалу, Воја се уортачује с продуцентом Велимиром – Вељом Илићем (који је 5. октобра 2000. помогао у организацији Коштуничиног солистичког коњцерта) покушавајући да спаси своју низ клоњу тонућу каријеру у нади да ће успети још мало да ''крадуцка'' публике од својих колега певача и папучара. Али ово се показало као промашена ''капитална инвестиција'', није га спасила ни песма "За шаку чварака". Изнервиран неуспехом, магистар Илић позива људе да демократски поломе пар амбасада а он лично вија новинаре око неизграђене београдске обилазнице шутирајући их и тврдећи да "ко не разуме Гучу ће изеде говњаву папучу". Последња песма коју група избацује пре распада и враћања мандата марви је "Лакше магарцу без самар(џић)а" и наставља да постоји само технички.2008. Војислав Коштуница је контактиран од стране музичке куће "СРС рекордс" који сматрају да би дует два Војислава (Шешеља и дрКоштунице) "био васпвоствањен и васпводат шивом свих свпских тевитовија". На овај позив је дрКоштуница одговорио позитивно јер сматра да би зарђале кашике добро дошле његовим изанђалим гениталијама.